More u Golemu kod Drača

Piše: Enes Halilović, oko.rts.rs

Čvrsto verujem da je sve što se nalazi na zemlji nakit te iste zemlje.

Uđoh u Albaniju i ugledah planine. Kamen zariven u nebo – kakav li je izazov za slikare? Razminuvši Kuks i jezero, naleteh na niziju koja se prostrla sve do mora. Tu, na putu, saznao sam da u Albaniji ima reda i zakona. Evo i kako: ugledao sam radar i blicao vozačima dajući im na taj način znak da uspore, ali nisam znao da će me ugledati druga saobraćajna patrola. Saobraćajac mi nije tražio dokumenta, ali me je upozorio da je kažnjivo to što sam sugerisao vozačima da smanje brzinu, jer sam se na taj način umeštao u delatnost koja mi kao vozaču ne pripada. Da li je kod nas u Srbiji kažnjivo upozoravati vozače da smanje brzinu, jer se približavaju radarskoj partoli – ne znam; u Albaniji to nije dozvoljeno, ali me saobraćajac nije kaznio. Progledavši kroz prste, požele mi srećan put. Have a nice trip.

Auto-put prema Tirani dobro se održava i ima obnovljenu signalizaciju. Postoje mnoge benzinske pumpe i restorani gde turisti i putnici namernici odmaraju i osvežavaju se po vrlo pristupačnim cenama. Toaleti su čisti, mirišu na lavandu.

Posmatram reči na znacima pored puteva i vidim da su mnoge reči na neki način srodne: dalje – to znači izlaz. Pre 16 godina kada sam bio u planimama Severne Albanije prošao sam pored najvisočijeg vrha na Prokletijama: Maja Jezerce. Zaista, u podnožju vrha ima jezerce.

U priobalju naišao sam na grad Rrogozhinë. Pitam se da li ima isti etimološki koren kao i Rogozna, planina mog detinjstva koja se nalazi jugoistočno od Novog Pazara. Ismet Rebronja u etimološkom rečniku smatra da ta reč može doći od rogodže, to jeste vrljike, ali ostavlja mogućnost i da je u pitanju reč nastala od ragoza, sporna zemlja, teritorija neutvrđene granice. Srodne reči u Srbiji i u Albaniji prisećaju nas na to da su ovim krajevima nekada vladali i Rimljani i Osmanlije, sa svim rečima, praksom i običajima koji obliku jezik i jezike.

U Novom Pazaru, odakle dolazim, nezamislivo je slobodno i brzo voziti, jer je gužva izazvana ne samo brojem automobila nego i saobraćajnim i urbanističkim haosom, a u Albaniji se jasno vidi da je neko planirao razvoj obale i turizma. Bogataši nisu opljačkali obalu od naroda i države, a putevi su povučeni tako da putnik jednostavno dođe na odredište. Mnogi regionalni putevi imaju po dve trake u jednom smeru tako da i kada dođe do gužve, uz malo strpljenja bude i odgušenje saobraćaja.

Došao sam u Golem, selo nadomak Drača. Nigde se ne plaća parking, a cene u porodavnicama su znatno niže nego u mom Novom Pazaru. U Golemu šišanje kod muškog frizera je 200 leka što je oko 200 dinara, a kod nas 350 ili 400 dinara imao ili nemao kosu.

Moram istaći i praksu lokalnih trgovaca da nikada ne pokušavaju da ukradu bez obzira kojim jezikom i kako se služite. Svaki proizvod se jasno otkuca i kupac vidi cenu. Čak i na pijaci, tamo gde se kupuje voće i povrće, lokalni trgovci veoma čestito mere i veoma čestito naplaćuju uslugu. Osmeh na licima konobara, turističkih radnika i trgovaca u Albaniji i osmesi njihovih kolega u Crnoj Gori nisu za poređenje. Svaki susret u hotelu s nekim službenikom, svaki susret dva pogleda propraćen je osmehom lokalnog turističkog radnika. Jasno se vidi da su ti osmesi uvežabani i da su deo poslovne strategije. Ali osmehu se u zube ne gleda.

Plaža u Golemu nalik je na ulcinjsku Veliku plažu, ali je nešto teži pesak, pa kada ima vetra nema peska u očima. Voda je topla, čista, samo treba oprezno roniti da se oči ne bi srele sa nekom meduzom. Kupači negoduju na prisustvo meduza – zašto se nalaze tu u svom prirodnom staništu, a meduze ćute i plivaju – ne bune se što su ljudi tu, u vodi, gde one provode već 650 miliona godina.

Interesantna mi je i činjenica da plaže u Albaniji nisu bučne. Može se na njima mirno razgovarati bez bojazni da će vaš glas nadglasati neko sa susedne ležaljke.

Malo je onih koji mogu odoleti svim jelima i poslasticama koje nude kulinari albanskog primorja. U hotelima u Golemu svake večeri muzika, ali je na mene poseban utisak ostavilo to što jednom nedeljno organizatori dovedu i folklorne grupe. Turisti, ne samo iz Albanije nego i iz Švajcarske, Poljske, Nemačke, ustaju da nauče korake i zaigraju uz ritam tradicionalnih pesama. Primetno je i da mnoge devojke, kada prolaze ulicom, zaigraju uz note. Veliki je i broj tetoviranih mladića i devojaka koji su nekim porukama i slikama želeli da „ukrase” svoje telo. Trend koji vlada u Evropi nije obišao ni Albaniju.

U dračkom muzeju

Oni koji posete Golem, obično odu da obiđu i lepote drevnog grada Drača gde obavezno treba videti najveći arheološki muzej u Albaniji. Otvoren je za javnost 13. marta 1951. godine na lokaciji u blizini obale zahvaljujući naporima albanskog arheologa Vangjela Toeija. Tada je sa obe strane zgrade bio postavljen pronaos sa raznim elementima iz antičke i srednjovekovne arhitekture. Obalsko šetalište, okrenuto prema muzeju, pretvareno je u arheološki park 1973. godine.

Tokom krize u Albaniji 1997. godine muzej je ozbiljno oštećen i opljačkan. Od 2010. muzej prolazi kroz temeljnu rekonstrukciju. Stalna postavka muzeja se stalno proširuje, ima predmete iz srednjeg veka i predmete vezane za islamsku kuturu. Vlaga i so veliki su neprijatelji ovog muzeja, jer nagrizaju brojne eksponate kraj kojih se turisti fotografišu.

Najveći deo postavke muzeja čini 3204 artefakta koji su pronađeni blizu antičkog nalazišta Dirakijuma (Dyrrhachium) i obimnu kolekciju iz praistorijskog, starogrčkog, helenističkog, rimskog i vizantijskog perioda. Tu su pogrebne rimske stele i kameni sarkofazi, elementi antičke materijalne kulture. Postavka nosi blago grada od praistorije do postvizantijskog perioda.

S Gorancem iz Kuksa

Činjenica je da su žitelji Albanije mislili na sadašnju generaciju, jer obala nije prodata tajkunima. Javno dobro je ostalo javno dobro. Dakle, neko je mislio na neke generacije koje će doći da zidaju, grade hotele, razvijaju turizam i saobraćaj.

Primer za takvu praksu našao sam i pred džamijom u Golemu: pored stepeništa, sa strane postoji i ulaz za invalide. U Novom Pazaru, ispravite me ako grešim, tako nešto nisam video.

Poslednjeg dana upoznao sam Goranca iz okoline Kuksa. Učenik. Njegov govor nimalo se ne razlikuje od Goranaca iz okoline Prizrena. On kaže da onih nekoliko goranskih sela u Albaniji dugo nije imalo struju. „U kućama i na livadama govorimo našinski, u džamiji imam drži hutbu na našinskom, ali u školama učimo sve na albanskom”, kaže ovaj mladi čovek.

Vetar sa mora hladio je tela ljudima koji su držali telefone u rukama i svakog časa bili u korak sa vestima iz celog sveta. Nisam čuo da je neko pomenuo reč korona; u restoranima, apotekama i prodavnicama niko nije tražio da posetioci nose maske.

Turisti raspevani i nasmejani, a ugostitelji i trgovci zadovoljni. Dobra turistička godina. Svakako bolja od prethodne.