Sva bila je tanušna i izražajna,
Od usana, nosa, struka i kolena.
U helankama sijajućim mrkim, u patikama belim “Balenciaga”,
Košulja i jakna joj u nijansama plavim,
U džinsu, s naočarima jedva zatamnjenim sunčanim, u kosu zadignutim,
Nenametljivim,
Sa očima šampanj svetlim, ko jzero gorsko bistrim, pronicljivim.
Prirodna, mlada, možda ni punoletna a već uveliko svesna, duševno zrela.
Nenašminkana, zračeća, pomalo začuđena, baš takva graciozna, čista, čedna,
Dopadljiva cela.
A frizura njena plamteća, vlasi pomalo nakostrešene a ukusno složene, na krajevima blago uvrnute,
Zavodljive.
Stajala je s drugaricom na masovnom beogradskom skupu protiv nasilja i nepravde,
Na Trgu malo udesno ispred Skupštine, na uglu kod “Pionirskog parka”, za “šetnju” demonstranata spremna.
Ni bučna, nasmejana, ni namrštena, ali odlučno za uspostavljanje normalnosti u Državi zainteresovana.
Videlo se odmah da je zabrinuta, da nije na protestu slučajno,
Da je skorašnjim tragičnim srbijanskim događajima duboko potresena,
I od postupaka najviših političkih glavara osetno zgrožena,
Prema njima oštro osuđujuće nastrojena.
Ali da nije nimalo zastrašena, niti u svojim nastojanjima pokolebana,
Da želi budućnost bez zebnje, uz šanse izgledne za svoju i one nailazeće generacije mlade,
Da se i na ulici, svojim prisustvom, glasom i pokretom za slobodu, istinu i jednakopravnost građana zalaže.
Do nje prišavši, nehotice čuh da nipošto neće politikom da se bavi, ali da ne dopušta ni da ona njome vlada.
Prezire da je neko laže, njome manipuliše i da ma ko nevin strada.
Ona bespogovorno oseća da zlatno joj vreme dolazi, ako već ovih dana nije ubrzano za plemenita a korenita pregnuća i stiglo,
Uverena je da su joj najpreči ljubav, porodica, prijateljstvo,
Nesmetano školovanje,
Usavršavanje i stvaralaštvo,
Pristojno, kulturno društvo,
Dostojan život od plodova sopstvenog rada.
Pa zaključih s verom i nadom da je kraj mene devojka satkana od zbilje, ujedno od ostvarivih snova,
Da sobom nosi svežinu, otmenost i krasotu.
Da se baš zbog nje i drugara njenih, zbog te mlađe i starije već poodrasle dece,
Obećavajuće naše populacije,
Ali i zbog svih drugih vredi boriti i ovo naraslo zlo ubedljivo pobediti,
Suzbiti otrovnu partijsku pohlepu, samoživost i sve moćničke pohote.
Da bi nam nova zora najzad doista svanula,
Da bi nam donela viziju blagostanja,
Zdrav ekonomski razvoj, duhovnost i postojanost,
Mir, zajedništvo i od mnogih danas zaturenu ljudsku dobrotu.
Zoran R. Tomić
