Čuveni list Njujork Tajms pre nekoliko meseci uvrstio je Beograd u svoju listu “52 mesta koja treba da posetite u 2018. godini”.
Njihova kolumnistikinja došla je u srpsku prestonicu, da proveri doživi iskustvo iz prve ruke.
Čudo je da moja nova drugarica Iva Savić nije zapsala za večerom. Veče pre nego što smo se upoznale, doletela sam u njen rodni Beograd. Ona je sa svojim prijateljicama đuskala do četiri ujutu,a onda ustala, sveža i domorna, da ode na posao. Nije planirala da ostane do kasno, ali po beogradskom običaju, večera se pretvorila po pohod na barove.
– Ostali smo do dva ujutru, kada su ugasili muziku, pa smo se prebacile u naredni lokal – rekla je. Ako znaš gde da ideš u Beogradu, noć nikada ne mora da se završi.
Znala sam da sam sa Ivom u dobrim rukama. Kao i ja, ona je u 40-im godina, ali ima ćerku tinejdžerku i ali i ostavlja utisak žene koja bi istovremeno mogla da zavede bika sa Vol Strita i da ga podigne i prebaci preko glave, mada je samo 160 cm visoka.
Preko nje uspela sam da vidim lepotu glavnog grada, na ušću reke Save u Dunav. Naučila sam koliko su duboko ratovi u Jugoslaviji tokom 1990-ih i raspad zemlje uticali na svakodnevni život u Beogradu, od izgleda određenih zgrada, koje se nikad nisu sanirale nakon NATO bombardovanja 1999. godine, do pesama koje bendovi sviraju. Iznad svega, otkrila mi je suštinu Beograda – njegovu gostoljubivost i moć da igra i peva u najgorim i najboljim vremenima.
