Dušan Duća Spasojević, život i smrt – od sitnog lopova do vođe ganga
Kako je tekao kriminalni uspon od sitnih krađa do vrha kriminalne piramide i smrt sa kumom
Dušan Duća Spasojević, u medijima poznat i po nadimku Šiptar (16. jul 1968 — 27. mart 2003) bio je kriminalac i jedan od osnivača i vođa Zemunskog klana.
Njegov otac Milovan bio je rudar, a majka Stanka domaćica. Dušan je završio trogodišnju školu učenika u privredi, igrao je fudbal, a još kao srednjoškolac postao je prijatelj sa Miletom Lukovićem. Ubrzo obojica napuštaju rodna mesta a Spasojević odlazi u Beograd dok Luković odlazi u Prištinu, gde je jedno vreme radio kao čuvar u zatvoru.
Dušan Spasojević je u Beograd došao 1989. godine i u to vreme je igrao fudbal. Potom se odselio u Nemačku gde je takođe pokušao da se bavi fudbalom. Vraća se u Beograd i počinje da živi sa devojkom Tanjom. Ubrzo se venčavaju, a Dušanov kum je bio upravo Mile Luković koga je on pozvao u Beograd gde počinju kriminalnu karijeru. U početku su obijali automobile i vraćali ih za otkup. Pored toga, kreću i da prodaju drogu, kao sitni dileri. Spasojević je najpre uzimao drogu od Albanaca, sa kojima je imao dobre veze iz rodne Medveđe. Dušan Spasojević i Mile Luković ubrzo postaju bliski sa Ljubišom Buhom Čumetom i njegovim Surčinskim klanom, i samim tim kreću da rade za njega, da kradu automobile i prodaju drogu.
O prvim koracima Dušana Spasojevića u Beogradu za Balkan info upečatljivo je govorio inspektor Mile Novaković koji je verovatno najbolji poznavalac Zemunskog klana među policajcima.
Кako je vreme odmicalo, Buha i Spasojević će se totalno razdvojiti i čak postati neprijatelji. Duća formira svoju grupu od lopova i dilera iz Zemuna. Ubrzo, kupuje plac od 50.000 evra u Zemunu, u Šilerovoj i tu kreće da gradi dve vile sa bazenima u kojoj će se nastaniti on i Mile Luković, koji su sada već ojačali svoju grupu članova i kojoj je bilo dato ime Zemunski klan. Neki od prvih članova Zemunskog klana bili su: Nikola Bajić, Milan Jurišić Jure, Marko Petrović, Željko Mihailović i Ninoslav Кonstantinović.
Pretpostavlja se da je Zemunski klan formiran verovatno 1996. (tada se dogodilo prvo ubistvo koje je naredio Spasojević) ili 1997. godine (tada se dogodila prva otmica koju je naredio Spasojević). Dušan Spasojević je bio vođa te grupe, a Mile Luković njegova desna ruka i zamenik. Delovali su složno i vršili stare poslove: krađa automobila i trgovina narkoticima, a imali su i znatno više članova neko na početku, jer su im se pridružili: Miloš Simović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Кalinić i braća Кrsmanović. Ipak prekretnica u usponu Zemunskog klana biće smrt Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. godine. Dušan Spasojević ubrzo stupa u kontakt sa Miloradom Ulemekom Legijom, Arkanovim kumom i saborcem, a takođe i komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO). Ubrzo nakon Arkanovog ubistva, Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija kreću da prave “spisak” odgovornih za atentat na Ražnatovića, u vidu “osvete”. Legija daje Dušanu i njegovoj ekipi oružje i tada počinje serija mafijaških ubistva za koje je odgovoran Zemunski klan, pod komandom Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije. Neki od kriminalaca koji su stradali od Zemunskog klana bili su: Branislav Lainović Dugi, Zoran Uskoković Skole, Zoran Davidović Ćanda, Radoslav Trlajić – Bata Trlaja, Jovan Guzijan Cuner, braća Fiškali itd…
Dušan Spasojević bio je umešan i u pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, bio je veran Legiji, tj. vrhu ondašnjeg DB, a pet ili šest godina pre toga bio je obični saradnik, informator policije koji je otkucavao dilere.
Osim krađom automobila, trgovinom narkoticima, atentatima, reketiranjem, sada kada je već postao moćan mafijaški šef, Dušan Spasojević odlučuje da njegov klan počne da otima ljude i vraća ih za ogromnu svotu novca. Neki od otetih u to vreme bili su: Predrag Ranković Peconi, Vuk Bajrušević, Dragoslav Vuković, Miroslav Mišković, Milija Babović, Batko Musić itd…
Prema zvaničnoj verziji, Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija početkom 2003. godine, na vrhuncu moći, odlučuju da ubiju tadašnjeg predsednika vlade Republike Srbije − dr. Zorana Đinđića. Motiv za ovo ubistvo politički nije rasvetljen, ali postoji mogućnost da je Spasojević smatrao kako Đinđić želi da pohapsi mnoge ljude umešane u organizovani kriminal dok je Ulemek verovao da će orgovarati za krivična dela ili da će ga isporučiti u Hag.
Prvi atentat na premijera Zorana Đinđića desio se 21. februara 2003. godine, kada je premijer bio na autoputu tj. išao u Banja Luku. U pokušaju je učestvovao Dejan Milenković Bagzi, pripadnik Zemunskog klana. Plan je bio da se izazove sudar i da se Đinđić ubije tu na autoputu. Ipak, vozač Đinđićevog vozila je zaobišao kamion u kom je bio Bagzi i atentat je prošao neuspešno.
Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno, zatim je usledio drugi metak. Brzo je odveden u bolnicu gde je primenjen odgovarajući postupak, ali je najverovatnije bio mrtav još pre nego što je dovezen u bolnicu.
Prema presudi, oba metka je, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio policijski podoficir Zvezdan Jovanović, pripadnik Crvenih beretki. Jovanović je kasnije pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića.
Dušan Spasojević i Mile Luković krili su se sve do 27. marta 2003. godine, kada ih je policija pronašla i usmrtila, prema zvaničnoj verziji, jer su oni prvi “pripucali” na policiju. Iako je ova verzija priče potvrđena, postoje takođe priče i da su Spasojević i Luković brutalno pretučeni, a zatim streljani.
Dušan Spasojević i Tanja Spasojević dobili su ćerku Jovanu.
Spasojević je sahranjen u rodnom mestu, na seoskom groblju. Početkom ove godine preminula je i njegova majka Stana koja počiva pored sina. U kući su ostali otac otac Milovan i brat Andrija zvani Prpe.
