Pročitajte – koliko je zdrav kozji sir

Kozji sir, sa svojim specifičnim ukusom, stekao je reputaciju jednog od najzdravijih sireva koji postoje.

1. Izvor zdravih masti

Kravlje i kozje mleko imaju slične količine masti, ali molekuli masti koje se nalaze u kozjem mleku su manji i lakši za varenje. U poređenju sa kravljim mlekom, kozje mleko ima veći udeo masnih kiselina srednjeg lanca, kao što su kaproična, kaprilna i kaprinska kiselina. Istraživanja su pokazala da ove masne kiseline podržavaju energetski metabolizam i da su lako probavljive, čak i kod ljudi koji teško metaboliziraju masti. Takođe, ove masne kiseline su jedan od razloga specifičnog ukusa kozjeg sira. Kaprilna kiselina u kozjem mleku i siru ima antibakterijska, antivirusna i antiinflamatorna dejstva. Ova kiselina je dobra u borbi protiv gljivičnih i kvasnih infekcija, poput kandide, infekcije mokraćnih puteva, akni i probavnih problema.

2. Izvor proteina

Kozji sir je bogat proteinima koji se lako i brzo sagorevaju, čime obezbeđuju brz oporavak mišića nakon napornog treninga i drugih fizičkih aktivnosti. Najzastupljeniji protein je kazein. Kazein je nerastvorljivi protein koji naše telo snabdeva svim potrebnim amino-kiselinama. Kazein ima dva oblika: A1 i A2 beta-kazein. A1 beta-kazein je čest alergen i mnogi ljudi ne mogu da ga svare. Kozje mleko i sir sadrže isključivo lakše probavljivi A2 beta-kazein. Zbog toga je, kada se posmatra sadržaj proteina, kozje mleko najbliže čovekovom mleku.

3. Izvor minerala

Kozje mleko i sir su odlični izvori kalcijuma. Uzimanje visokomlečnih proizvoda, kao što su mleko i sir, mogu obezbediti čak 10-30% dnevnih potreba organizma za kalcijumom. Kalcijum je esencijalni mineral koji učestvuje u izgradnji kostiju, održavanju snažnog skeletnog sistema i zdravlja zuba. Nova istraživanja pokazuju da konzumiranje kalcijuma u kombinaciji sa vitaminom D može imati sposobnost regulisanja metabolizma glukoze i pomoći u zaštiti od srčanih bolesti i dijabetesa. Kalcijum takođe pomaže u balansiranju nivoa drugih minerala kao što su magnezijum, fosfor i kalijum.

4. Kozji sir ima manje alergena

Zašto je kozji sir bolji od kravljeg sira za ljude koji su osetljivi na mlečne proizvode? Jedan od razloga je taj što kozji sir ima manje laktoze (mlečnih šećera) od kravljeg sira. Prisustvo laktoze je jedan od glavnih razloga zašto neki ljudi ne mogu variti mlečne proizvode. Međutim, oni koji imaju intoleranciju na laktozu treba da imaju na umu da meki sirevi sadrže više laktoze od tvrdih sireva, bez obzira od kojeg mleka se dobijaju. Pored laktoze, u mnogim slučajevima kada ljudi ne podnose mlečne proizvode, oni su zapravo osetljivi na kazein A1. Netolerancija na kazein A1 može izazvati gastrointestinalne probleme, sindrom nervoznih creva, Kronovu bolest, akne i ekceme. Kozje mleko sadrži isključivo kazein A2 koji se lakše vari i manja je verovatnoća da će izazvati netoleranciju.

5. Probiotičke bakterije u kozjem siru (korisne bakterije)

Zbog procesa fermentacije koji sirevi prolaze tokom sušenja, tvrdi i mladi sirevi su bogati probioticima kao što su thermophillus i bifudus.

6. Izvor vitamina

U kozjem siru su najviše zastupljeni vitamini grupe B, kao što su vitamini B2 i B6. Vitamin B2, riboflavin, je neophodan za pravilno funkcionisanje metabolizma šećera i masti. Ovaj vitamin je neophodan za oslobađanje energije u svakoj ćeliji organizma, održavanje funkcije sluznice i rast svih ćelija u organizmu. Vitamin B6 ili piridoksin proizvodi hemoglobin koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim ćelijama po telu, pomaže u obezbeđivanju energije iz hrane koju jedemo i deluje na ravnotežu šećera u krvi. U kozjem siru se nalazi i vitamin A čija uloga u organizmu je važna za rast i razvoj kostiju, nastanak ćelija i tkiva i očuvanju vida. Koristi se i kod oboljenja kože, kao što su akne, ekcemi, psorijaze, rane i opekotine. Kozji sir sadrži i vitamine D, E i K.

7. Kozji sir redukuje glad i stvara osećaj sitosti

Zbog toga što sadrži masti i proteine, kozji sir može biti dobar u kontroli gladi. Kozji sir je bogat masnim kiselinama kratkog i srednjeg lanca, posebno kaprilnom kiselinom koja se lako vari i može izazvati osećaj sitosti.

izvor: gorskisir.rs autor: R. Baroš