Proverite stanje vašeg srca – koliko vremena vam treba da stignete do četvrtog sprata
Jednostavan i besplatan test, ali i precizan pokazatelj dobrog rada srca, prema istraživačima iz Španije, je sposobnost da do četvrtog sprata stignete za manje od minut, stepenicama, ne liftom, naravno.
„Ovaj test je vrlo jednostavan. Ukoliko vam je potrebno više od jednog minuta i po da se popnete do četvrtog sprata, bilo bi dobro da se obratite lekaru“, tvrdi doktor Hesus Peteiro, kardiolog u Univerzitetskoj bolnici u Korunji i autor istraživanja.
Istraživanje doktora Peteira je predstavljeno na nedavnom naučnom skupu Evropskog kardiološkog društva. Tokom istraživanja 165 ispitanika je šetalo ili trčalo na traci do tačke izdržljivosti, i na osnovu kapaciteta izdržljivosti im je izmeren metabolički ekvivalent (MET).
Pošto su se odmorili, ispitanici su se popeli stepenicama do četvrtog sprata (oko 60 stepenika) koliko su brže mogli, ali ne da trče, i opet im je izmeren MET.
Učesnici koji su uspeli da se popnu stepenicama za manje od 40 do 45 sekundi imali su MET koeficijent 9 do 10.
Prethodne studije su pokazale da oni ljudi koji tokom vežbanja imaju metabolički ekvivalent 10 imaju mnogo nižu stopu smrtnosti (jedan odsto ili manje tokom jedne godine, ili 10 odsto tokom perioda od 10 godina).
Ispitanicima kojima je trebalo jedan i po minut ili više da stignu do četvrtog sprata utvrđena je vrednost MET-a od 8, što pretpostavlja stopu smrtnosti od dva do četiri odsto za godinu dana, ili 30 odsto za 10 godina.
Posmatranje srčane funkcije onih ispitanika kojima je trebalo više od jedan i po minut utvrđeno je da 58 odsto njih ima poremećaj srčane funkcije u poređenju sa 32 odsto onih koji su se popeli za manje od jednog minuta.
Ovo je samo početni test
Najmanje jedan od tri učesnika ispitivanja koji je uspeo da se popne brzo uz stepenice imao je poremećaj srćane funkcije koji je potencijalni pokazatelj nekog oboljenja srca.
Ovaj podatak pokazuje da ovaj test penjanja uz stepenice ne može biti zamena za podrobnije ispitivanje srčane funkcije, napominje doktorka Rene Bulok-Palmer, kardiolog i direktorka Centra za bolesti srca žena iz Nju Džersija.
„Na osnovu ove studije, sposobnost da se popne uz stepenice može se koristiti kao gruba procena da se proveri nečije funkcionisanje srca i eventualno predvidi neki srčani poremećaj“, napominje dr Bulok-Palmer.
„Međutim, verujem da ovaj paušalni test samoprocene ne bi smeo da zameni detaljan lekarski pregled i medicinski kontrolisan test opterećenja“.Sa ovim stavom se slaže i doktorka Nikol Harkin i napominje da se tokom standardnih testova opterećenja mogu primetiti određene srčane smetnje (promene na EKG-u ili ultrazvučnom pregledu), čak i ako pacijent ne oseća bilo kakve tegobe.
izvor: rts.rs
