Trebaju li nam naočare za računar?

Monitori su sve veći, a mi sedimo jednako udaljeni od njih kao u vremenima kad su bili bitno manji, što automatski povećava kao nikad pre štetu očima, bez obzira na tehnološki napredak i zaštite koje se unapred postavljaju na iste te monitore. Stoga, pametno je razmišljati o posebnim naočarama za rad na računaru.

One sprečavaju protok tzv. plavog svetla (eng. blue light) prema oku i zbog toga je ono daleko opuštenije. Nije tako nešto za zanemariti, u proseku osobe koje rade kancelarijski posao godišnje ispred monitora računara provedu 1700 sati. I to se računa samo dok su na poslu, što znači da treba pridodati i vreme koje ispred računara provedu kod kuće. Stoga, treba pojasniti što je plavo svetlo, kako se odnositi prema njemu i koja su rešenja…

Odnos između talasne dubine svetlosnih zraka i količine energije koju sadrže je obrnuto proporcionalan. Svetlosni zraci dužih talasnih dubina sadrže manje energije i obrnuto. Zraci na crvenom kraju svetlosnog spektra imaju duže talasne dubine, tj. imaju i manje energije. Zraci na plavom kraju imaju kraće talasne dubine, znači i više energije. Plavo svetlo pridonosi digitalnom naprezanju očiju i računarske naočare koje blokiraju plavo svetlo mogu povećati udobnost prilikom rada na računaru. Tačnije, otprilike trećina sveukupne svetlosti smatra se plavom svetlošću.

Plavo svetlo kratke talasne dubine i visoke energije na plavom kraju vidljivog svetlosnog spektra, rasprši se lakše nego ostali vidljivi svetlosni zraci kada emituju talasne i vodene molekule u atmosferu. Visok stepen raspršivanja ovih zraka je ono što, na primer, nebo bez oblaka čini plavim.

Takođe, izlaganje plavom svetlu tekom dana pomaže održavanju zdravlja tog ritma, ali preterano izlaganje plavom svjetlu u kasnim satima može poremetiti ovaj ciklus te potencijalno izazvati besane noći i dnevni umor.

Posebne naočare za sprečavanje protoka plavog svetla dostupne su bez ikakvog recepta ako nemate potrebe za ispravljanjem vida ili ako rutinski nosite sočiva radi sitnih korekcija. Ukoliko ste dalekovidi i rutinski nosite bifokalna ili progresivna sočiva, korišćenje računarskih naočara, s receptom, proširiće vam vidno polje i izbistriti sliku na računaru.

Potrebno je upamtiti i da je ovakav tip naočara napravljen isključivo za objekte koji su od vas udaljeni za dužinu vaše ruke i ne sme ih se nositi tokom vožnje ili sličnih aktivnosti.

Ako pak ne biste naočare, jer nijedne nisu jeftine i koštaju oko 8.000 dinara, pridržavajte se pravila 20-20-20. Dakle, svakih 20 minuta gledajte 20 sekundi neki objekat udaljen dvadesetak metara od vas. Time se može sprečiti preterano naprezanje oka i učiniti ga odmornijim.