Milica Jeftimijević Lilić – poezija

LOGOSNO POVESMO

Svet je ispraženjen od smisla,
Palo je sunce u bezdan –
Zemaljsko, plotsko, stavljeno na presto!
Vekovna igra nadmetanja, bez skrupula,
Poslednjem krvožednom
Potezu vodi uprkos znanju o tome,
Pobednik – Ništavilo, uvek u usponu,
Ne Biće u kojem i pojedinačni
Nalazi se smisao,
Razlog trpljenja na koje primorani smo.

Rečeno još čini se smisla puno
Drži nas makar i zamka bilo,
Otelovljenju vodi, iluziji, nadi,
Biću što u umu začeto je
Jer svako slovo iskra je
Vatru vaskrsnuti može,

Klica života, kanon jednom dat,
Glas Jedinog život doneti
Pobedniku dati presto.

Ti budiš oganj Uma, vredan skriveni dar,
Zaslepljujuće to je dejstvo
Svetlim Slovom uzdignuta ko Hilandar!

Jesi – Jesam – Jesmo –
Sljubljeno zrno slovesno
Velikim Umom stvoreno,
Kroz nas da Smisao projavi se
U Istini, Ljubavi, Uma strasti!
Saučesnici Logosa nit tkamo
Iz zemaljske nam tvari, iz prapostanja,
Nepropadljivo Logosno povesmo.

PROBLESCI SOFIJINIH DAROVA

Da je drugačije bilo
Lako, jednostavno, bez bola,
Zar bih pojmila nesaznajno –
Sedefe uma otkrila
Nacrte Svemoćne ruke,
Pozive ka Središtu –
Darove neslućene svetlosti,
Mendeljejeve kockice nužnog
Auru Jedinog u svom umu
Datog mi na proveru
S poverenjem roditeljskim,
S okrutnošću nemosti pred užasom.

Primorana na krik
Zaorila je moja praznina
Glasom duginih boja
Sveljudske intime
Što izričaj žudi.
Problesnuli su darovi Sofije
Što nada mnom bdi uporno!
Izdašno pojilo njeno krepi
Zidine preobražava u beskraj,
Prizvana, ko ptica uzletim
Znacima navođena,
Nepogrešivo, uspinjem se
Trostrukim užetom za nebo skopčana.

ČITANjE TAJNOG SMISLA

Da si pre iskustva i greha
Smisao svega mogao znati
Da iskušenje dato ti za probu –
Unapred pojmiti da svaki dan
Zamka tamnovilajetska je
Sa dva kajanja
Sve možda bi i mogao –
S više opreza i manje strasti –
I bol i radost kušao,
neizrecivo s ćutnjom nosio –
strašno je svedokom užasa biti –
ostati nasmešen, ne zgranut,
zar poricati Višu Volju,
viđeno, doživljeno – sebe,
a sve dato ti zbog toga,
i prijatelji i neprijatelji!

U iskušenje stavljen si, ne slučajno,
samosvest da stekneš, snagu,
da ne obuzme te mržnja, bes, zavist,
da ne prokuneš povređen,
obistiniti se mogu sve reči
a zar si ikome želeo zlo,
„ O svom se jadu zbavilo“!
I osetićeš strah,
Trebalo je moliti se
„Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade!“
Već postojala je formula
I to kakva, i za iskupljenje i za greh –
Lekcije života nepogrešive su!

Pred očiglednim zanemiš,
Velike zablude, ishod fatalan,
Ljudska je slabost, Milost Božanska!
Istrajan u patnji čuvaš se zla
Jer nećeš da posumnjaš u molitve Moć
Po nalogu stvorena ona je Šifra,
Sklop zvuka, energije, Slova,
Njen ritam i ispunjenja –

Znajući to ne kloni,
Namenu svega datog spoznaj!
Svako ko dođe, Poruku nosi,
Po meri srca, odgovori!
Iz davnina, lica i događaji ponavljaju se,
Čitanje Tajnog Smisla, svrha je,
Odbrana Poverenja,
Završno Slovo!

OŠTRI REZOVI

Dođu trenuci oštrih rezova
Pronicljivosti čiste
Kad jasno postaviš sebe
Naspram svega
I sečeš po rubu bezbolno, trajno.
Istine ko kolonade
Svet predvoje –
Dao si što si mogao
Ne otuđivši svoje!