„Snovi su anđeli laži“, napisao je Balašević.
A ja ću o nečem drugom, mada je tema i zajednički imenitelj tu negde. Laž, ili istina, svejedno. I gde se sve to meša, ili razdvaja.
Bilo jednom u Varoši koje više nema, odavno, egzemplar kad se za čast i glava mogla gubiti.
Elem, rahmetli Mujo Šklempo, doajen dramski I komički mi ispričao tu priču. Ja je docnije izlajem profesoru Petku, a on je turi u svoju treću knjigu priča. Moj lepi drugar Petko nije kafanski čovek, ne pije alkohol i voli samo dnevne varijante uz espresso i slatkiše, koje tamani baško da mu pada šećer, tako da biva uskraćen za ono što se u mehanama varoškim najčešće noću muhabetiše…
Priča koju je on na osnovu moje brbljarije snitio, proteže se na čitavih šest stranica njegove knjige ( a dao je likovima i imena ), tako da ću ja dati svoju, kraću varijantu.
Tek, sve to govori o tome kako se svaka priča goji ili mrša at hoc. Kako za koga.
U neki davni vakat, bila jedna kahva u ( staroj ) Novoj Varoši. Dal je ona bila locirana neđe oko Čolove samoposluge ( po Petku ), jal na mjestu današnje Bijine kuće ( ako sam ja dobro rastabirio Mujovu spiku ), nebitno.
Vako:
U toj nazovi birtiji, prdekani, mutvaku, po vazdan su sedeli dokonjaci, ispijali kafe i šerbet ( turski vakat, cvrc rakija javno, dal je ispod astala bilo šta rajskog nektara od svetih gnjilih varoških šljiva, ne se znae…ma, jes, brez tog niš nema )…
Dakle, siđeli oni tude, mazdrmani I ćuslovi, duvanili, čadili to malo prostora inače mračnog i memljivog, ćeretali, ćapliskali, trabunjali, kolomlatili i divanili, ko divanije…
I šta bi drugo u dokonluku svojem…nadlagivali se, brate! Bez mere i pardona! Takmičili se.
Doduše, sve je bilo demokratski. Kako bi ko odvalio neku laž, prisutni auditorijum je donosio odluke zdušno:
Momče što je služilo kahve i praznilo pepeljare bi se popelo na hoklicu, zdomčalo komad krede i na niskoj tavanici od šašovca udaralo recku, a dužina recke je, bezbeli, zavisila od kvaliteta izrečene laži!
I tako…
Jednog dana, domaću idilu lažovsku, u kojoj su se svi znali, ponavljali se, atmosferu koja je već postala dosadna i neinventivna, naruši dolazak jednog nepoznatog, brkatog i spečenog lika.
Uđe insan. Naruči kahvu, zadimi čibuk…
Muk. Zagledaše ga nepoverljivo i dugo im je trebalo da nastave lažovski eglen.
A novodošli je posle dugog ćutanja, dimljenja i pljuckanja progovorio:
– O ljudi ljucki, sve sam viđeo i svašta prošao, ali ovooo…
Onomad prođo kroza Župu prijepoljsku i viđek čoeka đe bere buraniju, a maune dugačke po aršin!
( e, sad, aršin je dužine od 65 – 75 cm u zavisnosti dal je terzijski, čaršijski, jal dunđerski, te ti vidi )
Al, svejedno brale, mlogo je to za jadnu maunu buranije. Ma, maunka buranije, to je dužina dlana čestita brdskog čojeka i ni dlaku više!
U kahvi – muk. Ondak uzdah, dzematile, kao ono kad se promaši stopostotna šansa. Opet muk. A gazda kliknu:
– Mali! Udri recku duž cijele tavanice!
Rečeno – učinjeno.
I grohot. I dobacivanja. Sprdnja. Bruka.
Lažov novajlija posivlje. Brk mu se opusti. Pa nakostreši. Skoči, baci kovanicu na sto, izleće, uzjaha konjče i nestade.
A Varošani – ko Varošani. Danima žvaću o buraniji od aršin i ržu ko odrtavele kurade i još dodaju i ono što rečeno nije.
Recka duž šašovca se smijala, baško živ insan…
( taki smo ti i dan – danas, ako je tuđa bruka u pitanju )
Nekoliko dana docnije, isti čova sjaha ispred kahve, parkira kljuse propisno, sveza ga i ulježe.
Za promenu, unese tandzaru jednocijevku.
Jabome – muk. Guica žvaće čakšire, jerbo gaća inače niko i nema.
Sede čovek. Zatraži kahvu, zadimi… Kako se maši puščetine, tako svi uvukoše glavudze…
A on stade iz cevi tandzare izvlačiti mahunu…I izvlačiti…i izvlačiti…
– Daj vamo metar da mjerimo!!!
– Nee…nee..ne treba! Vidimo…
– Ma, metar daj, pobik sve!
– Vidi, baš…aršin…
– Bogumi, ima i malo jače…
– O ljudi, ogriješismo se o čovjeka!
– Halali, brate!
A brkajlija sevnu okom, i zasmija se:
– Momak, šta ćemo s onom reckom, gor…na nebu?
Momak zgrabi krpu, nakvasi, skoči na hoklicu…
– A jok, krpa! I ne ti, maksume! Nego gazda! Jezikom!
I ustade gazda, bleda lica.
I bi jezikobrisanije…
Amin.
Nova Varoš, maj 2023.
