Roman “Unutrašnje more” Danice Vukićević, zamišljen kao strastveni eksperiment pretrage po slojevima pojedinačnog i kolektivnog, dokazuje da su istiski pesnici raspevani prozaisti.
Knjiga je kvantumističko more gde su sve čestice koherentne, ne u cilju razumevanja svega postojećeg koliko u cilju trajanja u neslućenim tokovima sveta i znanim i neznanim zakonima.
Pesničko posmatranje trenutka neodvojivo je od slika koje naviru iz podsvesti. Roman je dao kao psihoestetka igra kojom umetnica iznova gradi mozaik već izgrađen u pesničkim sistemima.
Obilje lucidnih portreta u funkciji autoportreta. Ovo je dokaz da pesnik neprestano ima potrebu da odškrine biografsko ja da bi ukazao na pesničko ja.
Enes Halilović
