U Beogradu obeležena 27. godišnjica zločina u Štrpcima
- Iz nevladinih organizacija su ponovili zahtev državi Srbiji da preuzme odgovornost za ovaj zločin, kao i da njeni državni organi učine sve da pronađu ostatke preostalih žrtava
BEOGRAD (AA) – Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava danas su u Beogradu ponovili zahtev državi Srbiji da preuzme odgovornost za zločin u Štrpcima, koji se dogodio pre tačno 27 godina kada su pripadnici Vojske Republike Srpske na železničkoj stanici iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti, javlja Anadolu Agency (AA).
Na današnji dan 1993. godine, pre 27 godina iz voza broj 671 u 15.48 časova, na relaciji Beograd-Bar, u stanici Štrpci na 230 kilometara od Beograda, pripadnici oružane formacije “Osvetnici” Vojske Republike Srpske oteli su 20 putnika. Otete su pretukli, zatim ubili u baraci kod Višegrada i bacili u Drinu.
Zbog toga su danas u Knez Mihajlovoj ulici u 15.48 časova ove nevladine organizacije podsetile na zločin u Štrpcima, tako što su raširili transparente: “Odavde je krenuo voz smrti 671”, “Pamtimo zločin u Štrpcima 27.02.1993-27.02.2019”, “Oteti i ubijeni”, a potom imena ubijenih među kojima su bili i Fikret Memetović, Esad Kapetanović, Rifet Husović, Nijazim Kajević.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbije izjavio je novinarima da organizacije danas “još jednom zahtevaju bolji pristup pravdi”.
“Tražimo da država Srbija preuzme odgovornost za ovaj zločin, obzirom na to je da je državni vrh počevši od Slobodana Miloševića, Dobrice Ćosića i još više od 10 visokih funkcionera državnih bezbednosti, vojske i policije znao da će se ovaj zločin dogoditi. Za to su postojale i krivične prijave koje su nažalost neprocesuirane i na Tužilaštvu za ratne zločine je da nastavi da istražuje o tome i da ovom društvu objasni šta se tu desilo, kao i porodicama žrtava”, naveo je on.
Kao drugi zahtev je istakao važnost toga da državni organi Srbije učine sve što je u njihovoj moći da pronađu ostatke preostalih žrtava, jer su do sada samo pronađeni ostaci četiri žrtve.
“Mi nemamo nikakve informacije o tome da li se istražuju reka Drina ili jezero Perućac i mi apelujemo na državne organe da tako nešto rade”, rekao je.
Treći zahtev se tiče memorijalizacije i statusa civilnih žrtava rata, odnosno da se promene sadašnji, kako je ocenio Milosavljević, “diskriminatorski zakoni”.
“Zbog svega toga potrebna je istina o tome, ali i preuzimanje odgovornosti za ove zločine. Naše organizacije će nastaviti da podsećaju i javnost, ali pre svega da pozivaju na odgovornost državu Srbiju”, zaključio je.
Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.
Žrtve su bile iz Srbije i Crne Gore, iz Beograda, Prijepolja, Bijelog Polja i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.
Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.
Za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Nebojša Ranisavljević osuđen je pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
Za zločin u Štrpcima trenutno su u toku postupci pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi.
Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS za zločin koji je počinjen u Štrpcima, koji se terete kao neposredni počinioci.