Ja, Slađan Milošević
Po obrazovanju diplomirani pravnik. Piše poeziju za odrasle i za decu. Pesme su mu prevođene na engleski, francuski, poljski i makedonski jezik. Zastupljen u mnogim antologijama i zbornicima poezije. Objavio je knjige pesama: Vazduh u šaci, Književna zajednica Borisav Stanković, Vranje, 2008. (nagrada Matićev šal), Demofontov krik, Povelja, Kraljevo, 2013, Glib, Kairos, Sremski Karlovci, 2017, i Gibanje senke, Povelja, Kraljevo 2023. Uskoro mu izlazi i prva knjiga pesama za decu. Živi i radi u Beogradu.
Ime i prezime: Slađan Milošević
Datum i mesto rođenja: 23. novembar 1978, Vranje
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Negde u prirodi, uz lap- top sa dobrim bežičnim internetom. Šalim se, naravno. Mislim, šalim se za ovo u prirodi.
Koju osobu najviše cenite: Sve one koje su me učinile i čine me ovakvim kakav danas jesam, počev od majke, oca i sestre, baba i deda, prijatelja i komšija, pa do mojih ćerki i supruge.
Grad u koji želite ponovo otići: Moj rodni grad, Vranje. I imam osećaj da me uvek čeka. Često dok šetam njegovim ulicama, kroz misli mi se nehotično provuku stihovi Svetislava Mandića: „Pred ovim gradom sam dete, pred njim padam nice, u njemu su sve moje crkve, sve Studenice“.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Čokolada. Po mogućstvu, crna.
Kome najviše verujete: Svojoj porodici.
Gde se najbolje odmorite: U gradskom prevozu, kad nađem slobodno mesto da sednem. Svi Sejšeli i Maldivi su prema tome nemoćni i nebitni.
Najbolji dan u životu: Dani kad su se rodile moje ćerke Justina i Marta.
Poslednja laž na koju ste naseli: Odavno ništa bolje nisam pročitao od ove tvoje nove knjige.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Ponekad mi se učini i previše. Ali je to nešto što je došlo sa savremenim trenutkom. Društvene mreže, poput Fejsbuka i Instagrama su postale neki vid književne agore. Cela naša i regionalna književna scena se na neki način preselila tamo. Retko ćete sresti pesnika ili proznog pisca, čak i starjie generacije, koji nema nalog na Fejsbuku. I to je zaista postala najpogodnija prilika da se informišete o onome šta drugi rade na tom planu, i da vi njih informišete o svojim aktivnostima.
Najlepši poklon koji ste dobili: Pre nekoliko godina za rođendan sam od starije ćerke dobio uramljenu pesmu meni posvećenu koju je sama napisala, a od mlađe ćerke istog tog dana majicu sa njenim crtežom na kojem sam ja. To su mi dva najdraža poklona do sad.
Omiljena životinja: Delfin.
Omiljeni muzičar ili bend: Kroz odrastanje, pretpostavljam kao i mnogi drugi, imao sam faze praćenja različitih muzičkih žanrova i pravaca. Kod mene se to kretalo od hevi metala, preko ska-panka, domaćeg novog talasa, grandža, itd. Ali sam veliki ljubitelj i klasične muzike. I tu bih mogao vrlo lako da izdvojim Šopena, njegova etide i nokturna me uvek izmeste iz svakodnevlja i neprestano inspirišu. Neke sam od svojih pesama čak i napisao sa tim tonovima u pozadini.
Omiljeni pisac: Ivan V. Lalić
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Jun Fose, Melanholija
Omiljeni filmski lik: Malena, Monika Beluči u istoimenom filmu Džuzepa Tornatorea (čije filmove obožavam), i Velimir Bamberg, neponovljivi Slobodan Cica Perović u Buđenju pacova.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Osvajanje Svetskog prvenstava u košarci 2002. godine u Indijanapolisu. Još mi pred očima prolaze Bodirogini driblinzi protiv zbunjenih zvezda Drim tima.
Tim za koji navijate: Crvena zvezda
Omiljena narodna izreka: Ko umije njemu dvije.
Koje pitanje najviše mrzite: Ne prija mi svako pitanje na koje ne mogu dati precizan odgovor.
Vaša najveća nada: Da se neće obistiniti misao Halila Džubrana da će doći vreme kada će se ljudi odricati srodstva sa nama kao što se mi danas odričemo srodstva sa majmunima.
