BALKANSKA RAPSODIJA

U dilemi ko sam
Šta me čini
Što svoje mrzim
Pogledah suseda
Videh isto lice
Svoje mržnje
Videh i ljubav,
Radosni behu
Slaviše rođenje.

Igra i pesme zgrabiše me
Uzdrhtah radosno
Priskočih, zapevah,
Srca nam spojiše se!

Pijani raziđosmo se posvađani
Stara uzburka se krv,
Opet se omrznusmo
Mačevi sekoše
Svaku uzajamnu svetlost
Sam sobom zgrožen
Utekoh od sebe što dalje
Ogradih se tišnim.

Ne dugo potom
Poželeh druge
Nazvah im Boga
I primiše me,
Opet pevasmo skupa,
No, videh isti jad,
Sve svoje grehe, mane,
Ne mogah podneti to,
Nasrnuh na njih!

Milica Jeftimijević Lilić