Crna Gora: Male stranke odnose prevagu?

Finiš je kampanje pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori 30. avgusta. Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) juri jedanaestu uzastopnu pobedu i produženje tridesetogodišnje vlasti, dok opozicija, koja ide u više kolona, veruje da je konačno kucnuo čas za promene, piše DW.

Da bi izbori mogli biti najneizvesniji do sada, sugeriše i jedino javno objavljeno istraživanje javnog mnenja Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice pre nekoliko dana, prema kojem je DPS na 35,3 posto podrške građana, što im je jedan od najslabijih rejtinga ikad.

Opozicija u zbiru ima podršku od ukupno 52 odsto, u odnosu na DPS i njegove manje partnere, koji zajedno imaju 48 procenata.

Novina je što je istraživanje CEDEM-a, osim opozicije, oštro kritikovao i DPS tvrdeći da se radi o „prljavoj propagandi protiv vlasti“, dodajući da njihova stranačka istraživanja govore da im je rejting znatno veći.

Analitičar CEDEM-a i istraživač javnog mnjenja Miloš Bešić na ove kritike se ne obazire, poručujući da je praksa pokazala da su rezultati njihovih istraživanja kredibilni. Za DW kaže da je jasno da će izbori biti neizvesniji nego prethodni, i to prvenstveno zbog sukoba vlasti i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u oko spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Bešić veruje da će dve vodeće opozicione koalicije oko DF i Demokrata imati ukupno više glasova od DPS, što se do sada nikad nije desilo. Kaže da bi nova vlast mogla zavisiti od građanskih partija URE i SDP. URA je u istraživanju CEDEM-a imala podršku od 6,6 posto, a SDP 4,2.

„Nisam iznenađen rejtingom URE. Tradicionalno, u biračkom telu Crne Gore imamo 12-15 odsto građanskih glasova, koji su s jedne strane usmereni protiv DPS, a s druge protiv prosrpskih partija. Ovo biračko telo je danas dominantno kod URE i SDP-a, i nešto manje kod Demokrata. U neizvesnom scenariju, zaista od broja poslanika SDP i URE, kao i njihovog stava nakon izbora, može zavisiti konačni ishod“, smatra Bešić.